Odnos načela procesne ekonomije i sporazuma o svedočenju

Abstract

Poslednjih godina sve se više teži tome da krivični postupak bude efikasan, a uporedo sa time i ekonomičan. U korak sa tako postavljenim međunarodnopravnim standardima, Republika Srbija je prvi put, Zakonikom o krivičnom postupku od 2006. godine regulisala sporazum o priznanju krivičnog dela. Reformisanim Zakonikom o krivičnom postupku od 2011. godine, uvedene su još dve slične krivičnoprocesne forme, sporazum o svedočenju okrivljenog i sporazum o svedočenju osuđenog. Za kratko vreme koliko egzistira u našoj pravosudnoj praksi, sporazum o priznanju krivičnog dela je dao veoma uspešne rezultate. Pritom se pokazao kao izuzetno efikasan i ekonomičan. Sporazumom o svedočenju okrivljenog, okrivljeni priznaje izvršenje krivičnog dela i preuzima obavezu da će svedočiti protiv saučesnika. Svrha ovog instituta jeste da javni tužilac dobije pouzdanog svedoka optužbe, koji bi svojim iskazom doprineo osudi saučesnika. Kako se u literaturi, sporazumu o priznanju krivičnog dela i sporazumu o svedočenju okrivljenog, daje karakter pojednostavljenih krivičnoprocesnih formi, autor za cilj ima ustanoviti, da li se zaista svi segmenti načela procesne ekonomije realizuju i u odnosu na okrivljenog saradnika.