Izazovi nabavke nafte i gasa usled naftne krize u Ukrajini

Abstract

Opšte je poznato da bez nafte i gasa nijedan privredni sistem ne može da funkcioniše i da se ovi energenti smatraju " krvotokom " svake privrede, bilo da se radi o razvijenoj ekonomiji, ekonomiji u razvoju, ili nerazvijenoj privredi. Rezerve nafte prate rezerve gasa, a raspodela rezervi ovih energenata u svetu nije ujednačena. S jedne strane imamo zemlje sa viškovima rezervi ovih energenata, pa su i izvoznici nafte i gasa, a sa druge strane zemlje koje su u deficitu ili ih nemaju, a moraju da ih uvoze. Neke zemlje, kao i neke članice Evropske unije, su putem svojih energetskih politika uspele u većoj ili manjoj meri da razviju izbalansiranu energetsku potrošnju na duži rok, dok neke nisu. Zbog oskudacije u rezervama fosilnih goriva i kompleksnosti njihovih privreda mnoge zemlje nisu bile uspešne u tome, te su u i dalje kvalifikovane kao zavisnice od uvoza fosilnih energenata. Pored unapređenja energetske efikasnosti i štednje, skladu sa čestim geopolitičkim nemirima i tenzijama uzrokovane pri nabavci odnosno distribuciji energenata, mnoge zemlje koje su uvozno zavisne od energenata se pre ili kasnije odlučuju za diverzifikaciju nabavke istih, ali i zamenom fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije.